LOŠE VESTI KAO POLITIČKI INSTRUMENT

Svakodnevni život većine ljudi se pretvorio u beskrajno iščekivanje novih loših vesti. Iščekivanje i strahovanje. Dobre vesti, na žalost, nikako da stignu. Ali, loše vesti mogu da budu i veoma jak politički instrument.

Ako se obrati pažnja na plasman loših vesti u medijima u Srbiji onda postaje jasno da je reč o političkoj manipulaciji a ne o stvarno lošim vestima. Pravi se selekcija sa favorizovanjem jedne vrste vesti i prikrivanjem onih koje su stvarno loše vesti. U Srbiji su tako selektovane loše vesti postale deo političke strategije koja bi mogla imati dalekosežne posledice. U poslednje vreme se u medijima posebno insistira na ubistvima, raznim zverstvima i užasavajućim ponašanjima nekih gradjana Srbije. Čak su te vesti u dnevniku državne televizije na udarnim mestima. Sigurno je da su dugogodišnja kriza i život pod stresom doveli da većeg broja zločina i devijantnog ponašanja ali generalno gledano ne postoji ni jedan dovoljan razlog da se najednom mediji u Srbiji toliko bave tom vrstom loših vesti. U Velikoj Britaniji, na primer, postiji zakon koji zabranjuje favorizovanje takvih vesti kako mediji ne bi inspirisali razno-razne manijake da i oni krenu tim putem. U svakom društvu oduvek ima i ubistava i razno-raznih gluposti. To je, na jedan ili drugi način, deo ljudske prirode. Naravno, veoma neprijatan deo ali i to je život. Zašto su onda mediji u Srbiji najednom počeli da se sa tolikom energijom bave tom tamnom stranom ljudskog života i tom vrstom loših vesti?

To je neka vrsta nove instrukcije i više faze ispiranja mozga čiji je krajni cilj samoponiženje. Sa agresivnim plasiranjem te vrste loših vesti koje su, u osnovi, oduvek deo života se želi postići stanje u kojem se većina gradjana Srbije samoj sebi gadi i svoj nacionalno-državni identitet počinje da oseća kao nešto nepotrebno i ponižavajuće. Sa takvim stanjem duha i „samosvesti“ se može veoma lako manipulisati sa sudbinom Srbije. Može da se radi šta god se želi. To je cilj jer sve dosadašnje akcije samopinižavanja nisu dovele do potpuno sloma gradjana Srbije. Ta tehnologija je veoma dobro poznata i odavno je u udžbenicima obaveštajnih službi, medija i nevladinih organizacija.Istovremeno, političkim vlastima je korisna jer se jednom vrstom loših vesti prikrivaju stvarni problemi društva i stvarne loše vesti. Najvažnije je probuditi jeftine emocije. Tako, na primer, skoro da i nema objašnjenja zašto se desilo neko ubistvo i kako se zbilo. To nije cilj teme, nije važno pa tako se ne znaju ni imena onih koji su to izvršili, nema imena čak i ubijenih. Šema je po sistemu „Marko V.“ ili „Marija S.“. Emocije i nezadovoljstvo javnosti se na taj način veoma efikasno koriste u prikrivanju stvarnih problema društva u Srbiji, od nezaposlenosti, obespravljenosti onih koji rade i na kraju od beznadja u kojem ljudi žive.

Realnost se, medjutim, ne može promeniti medijskim manipulacijama i politikom loših vesti nego se ona na kraju neizbežno vraća u život ljudi i to svaki put u sve lošijem izdanju.

Siniša Ljepojević