PROJEKAT ZAPADNI BALKAN

U poslednje vreme se u političkom rečniku, posebno u odnosu na međunarodni položaj i odnose država u jugoistočnoj Evropi i na prostoru Balkana upotrebljava termin zemlje zapadnog Balkana, čime se želi definisati, ne samo geografski položaj određenih balkanskih zemalja nego i određena njihova zajednička politička i međunarodno-politička karakteristika i pozicija u svetu i u Evropi posebno.

U novom svetskom poretku regionalizacija kao podela interesa biće jedna od osnova medjunarodnih odnosa. To znači da će u svakom regionu biti jedan ključni partner velikih sila preko kojeg će veliki da rade i koji će za one druge (podanike) biti glavni. Otvoreno je po ko zna koji put pitanje čiji je “Zapadni Balkan” kada je reč o Zapadu koji posle raspada Jugoslavije smatra da je to njegovo dvorište. Da li je u bivšoj Jugoslaviji, “Zapadnom Balkanu” jer tu je sada i Albanija, glavna Evropska unija ili je i dalje gazda Amerika? Sasvim je jasno da je Amerika autor projekta “Zapadni Balkan”. Dok se ge­o­po­li­tič­ka pre­kom­po­zi­ci­ja Cen­tral­ne i Is­toč­ne Evro­pe od­vi­ja­la po prin­ci­pu po­vrat­ka ovih na­ro­da u ka­to­lič­ko-pro­te­stant­sku Evro­pu, do­tle je mo­del pre­kom­po­zi­ci­je Bal­ka­na te­kao u sa­svim su­prot­nom kul­tur­no-ci­vi­li­za­cij­skom sme­ru, kroz po­dr­šku atlan­ti­stič­ke ge­o­stra­te­gi­je ma­njin­skom mu­sli­man­skom fak­to­ru i od­go­va­ra­ju­ćem kon­cep­tu "de­mo­krat­skog isla­ma” ko­ji oli­ča­va "se­ku­lar­na Tur­ska”. Uosta­lom, na­pad­no ko­ri­šće­nje ter­mi­na "Za­pad­ni Bal­kan” ja­sno od­sli­ka­va na­me­ru va­šing­ton­skih stra­te­ga da ovaj deo Evro­pe iz­op­šte sa sta­rog kon­ti­nen­ta tj evropskih integracija.

Pošto je propao pokušaj da Turska bude primljena u Evropsku Uniju i pored velikog pritiska Amerike kojoj je Turska najvažniji strateški partner u tom delu sveta, Amerika je dodelila Turskoj novu ulogu .Istovremeno Turska postaje sve jača regionalna i ekonomska sila koja ima veliki uticaj u Siriji, Libanu i podkavkaskim zemljama i od koje će u velikoj meri zavisiti i sudbina Izraela. Da bi kompenzovala Tursku i zadržala svoj uticaj nad njom, Amerika joj ustupa sferu uticaja na Balkanu. Već smo videli bezbrojne akcije turske vlade u tom smeru. Mirenje muslimanskih političara u Raškoj od strane turskog ambasadora, sklapanje strateškog partnerstvo Srbije i Turske itd. Ono što je zabrinjavajuće i veoma opasno je sugestija da se to “strateško partnerstvo” svodi na muslimane u Srbiji, premeštanje njihove lojalnosti sa Srbije, zemlje čiji su gradjani, na Tursku i praktično preuzimanje kontrole nad tim delom gradjana Srbije od strane Turske.Osnovno pitanje je, kako Srbija može da sklapa “strateško prijateljstvo” sa Turskom, zemljom koja svakoga dana javno na političkoj sceni radi protiv interesa Srbije i srpskog naroda, od Makedonije i Kosova, preko Raške (Sandžaka) do Bosne i Hercegovine.

Sve to odgovara Evropi jer ne želi Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju u Evropskoj zajednici pa to rešava i njihov problem. Zaključak je da sve te pobrojane zemlje nikada neće postati deo Evropske Unije. Zato se i koristi termin Zapadni Balkan a ne jugoistočna Evropa. Toliko o “evropskoj“ budućnosti Srbije.