GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA U SRBIJI

Mada su proizvodnja, trgovina i uvoz GM proizvoda u Srbiji zabranjeni, pod pritiskom SAD, Ministarstvo poljoprivrede priprema zakon kojim će se dozvoliti uvoz i primena genetski modifikovane hrane. Na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva poljoprivrede SAD stoji da se naše ministarstvo obavezalo da će u najskorijem roku doneti nov zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), nakon intervencije koje su izvršili zvaničnici SAD, zemalja EU i još nekih članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Američka kompanija “Monsanto“ dobila je dozvolu za eksperimente s genetski modifikovanom hranom u Srbiji. Sumnja se da ona izaziva dijabetes, gojaznost, mentalnu retardaciju i opšti pad imuniteta.

Najveća korporacija u svetu koja proizvodi GMO hranu je “Monsanto“.Najviše se proizvodi genetski modifikovana soja, pamuk, kukuruz i uljana repica.Međutim, mi znamo da se soja i kukuruz koriste kao dodaci raznoj hrani. Ta hrana se daje ljudima bez ikakve kontrole i nadzora da li je zbog nje došlo do promene zdravlja kod čoveka. Ono što se zna je to, da je ubrzo posle uvođenja genetski modifikovane soje u Velikoj Britaniji, porastao broj ljudi alergičnih na soju za 50 %. Još 1995-te godino Škotsko ministarstvo poljoprivrede i Škotski naučnici primetili su da se u lancu ishrane Velike Britanije uvela genetski modifikovana soja, kukuruz i paradajz .Primetili su, odnosno nisu mogli da pronađu ni jedan naučni rad o zdravstvenoj sigurnosti te hrane,a već je puštena u promet. Pošto su primetili da je to čudno,nelogično, izdvojili su značajna sredstva za naučno istraživanje zdravstvene ispravnosti GMO namirnica, kao i za izradu samog protokola za testiranje. I sada na sceni stupa junak ove priče naučnik dr Arpad Pustai , koji je radio u instituciji koja je na konkursu dobila pravo da vrši ispitivanja.

Dr Pustai odmah navodi da je zapravo pozadina naručioca ovih ispitivanja bila ta,da se osim uspostavljanja naučnog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane,dođe i do rezultata koji bi uverili naučnu javnost i potrošače Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Međutim,to nije sve, dr Pustai, kao i ceo naučni tim,zaprepastio se kada je tek posle tri godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrio da je ceo projekat već odobren bez obzira na rezultate ispitivanja, kao i to da su 1996-te odobrene i puštene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali, tako da se tada otprilike u sastavu 60 do 70 posto hrane koja se prodavala u V.Britaniji, nalazila i neka genetski modifikovana supstanca!!??

Čovek se u neverici pitao, zašto oni uopšte i rade ta istraživanja ako je sve već odobreno,a da prethodno sve nije bilo testirano na životinjama,već su pokusni kunići bili ljudi !? I, tako , klupko je počelo da se odmotava.

Eksperimenti dr Pustaija na pacovima utvrdili su da su pacovi koji su dobijali genetski modifikovan paradajz pokazivali poremećaj i retardaciju u razvoju u odnosu na pacove koji su jeli prirodan paradajz, sa istim hranljivim sastojcima i proteinima kao i GMO paradajz. Retardacija i poremećaj kod pacova koji su jeli genetski modifikovan paradajz ogledao se u tome da su im creva rasla mnogo brže, bubrezi i jetra bili su oštećeni, veličina im je bila manja, mozak im se nije pravilno razvijao. Imali su mnogo sporiji imunološki sistem koji je sporije reagovao na preteće stimulanse iz okoline, nego pacovi koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu. Imali su i razna krvarenja unutrašnjih organa.

Zatim u Americi je određena grupa farmera primetila da su njihove krmače kasno ulazile u trudnoću i da su umesto mladunčadi rađale vodene mehure ! U pet Američkih država, farmeri koji su uzgajali svinje imali su potpuno identične probleme. Na kraju ih je trag naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti kukuruz, genetski modifikovan kukuruz. To je ono što je otkriveno, ali najverovatnije je da je to samo vrh ledenog brega. Neki farmeri su eksperimentišući dokazali da su njihove životinje “pametnije“ od idiota koji rade na genetskom inženjeringu praveći GMO za životinje. Radi se o pacovima, svinjama i kravama. Farmeri su svojim kravama ponudili da biraju šta će da jedu, između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane. U dva korita su stavili genetski modifikovanu i genetski nemodifikovanu hranu, s tim da su krave prvo dovodili do korita sa genetski modifikovanom hranom. Krave bi pomirisale tu hranu, zatim pognule glavu, pogledale drugo korito sa hranom, i zatim otišle do njega da bi jele tu hranu, genetski nemodifikovanu .Tako je bilo i sa ostalim životinjama. Majka priroda zna šta radi, životnjama je usadila istančane instrumente za odabir dobre hrane.

Hmm, ali šta ćemo sa čovekom, šta je njemu priroda “usadila“? Pa usadila mu je um sa umećem zdravorazumskog razmišljanja, ali nažalos, taj um je izgleda podlego pod ogromnim pritiskom mnoštva informacija sa raznih medija i u nesposobnosti da obradi i preradi sve to, postao je samo jedan običan “hard disk“ za “narezivanje“ informacija,a nesretni čovek vrteći besomučnom brzinom taj disk, samo živi u iluziji da “razmišlja.“

U Americi se tokom 80-tih godina, priča gospodin Džefri Smit, u jednoj epidemiji razbolelo 5 do 10 hiljada ljudi, a 100 njih je umrlo. Danas se zna da je uzrok njihove smrti bio taj da su jeli hranu sa kontaminiranim dodatkom koji se zvao “L triptofan“, a koji je bio napravljen od genetski modifikovane bakterije. o je bio projekat jedne Japanske firme .Očigledno je bilo da je došlo do nekog poremećaja, te su te bakterije proizvodile neke smrtonosne supstance. Ali, kada je na Američkom Kongresu Agencija za hranu i lekove podnosila izveštaj o toj epidemiji, uopšte nije govorila o genetskom inženjeringu i toj genetski modifikovanoj bakteriji i “L triptofanu“, već je govorila da je uzrok toj smrtonosnoj epidemiji bila nekakva prevara u vezi sa zdravljem. Takođe su na sve načine krili informacije od javnosti koje bi je navodile da je uopšte i bilo reči o genetskom inženjeringu u ovom slučaju. Da je to bila epidemija tim koji je to istraživao utvrdio je to na osnovu četiri pojave koje su karakterisale tu bolest:

• bila je retka,
• izbila je na brzinu,
• bila je ozbiljna,
• dolazila je iz jednog izvora.

Da se ovo nije desilo,da se nisu utvrdili ovi faktori, najverovatnije je da bi se taj smrtonosni genetski modifikovan dodatak hrani možda još nalazio na tržištu, govori nam Džefri Smit.Ali,sada se postavljaju i nameću neka suštinska i logična pitanja kada se radi o GMO:

1. Šta se događa sa hiljadama genetski modifikovanih proizvoda koji se trenutno nalaze na tržištu u lancu prehrane Amerike a i širom sveta?
2. Da li možda preostali GMO dodaci hrani ne izazivaju baš tako nagle epidemiološke bolesti sa smrtnim posledicama, već sporije, ali sigurno i kontinuirano izazivaju porast nekih već poznatih bolesti, alergija, pa i bolesti sa smrtnim slučajevima, a da recimo nije epidemija pa da bi se posle zbog toga izbacio neki GMO proizvod sa tržišta?

Mnoga se pitanja još ovde nameću

Genetski inženjering je veoma mlada naučna grana,postoji tek nekih četrdesetak godina,i evo šta nam još otkriva iz ove prezentacija profesor dr Marijan Jošt. Genetika je nekada smatrala da čovečje telo ima stotinak hiljada proteina i trvrdilo se da otprilike isto toliko ima i gena, dakle stotinak hiljada, jer se mislilo da jedan gen kodira i kreira jednu belančevinu, protein. Međutim, s napretkom aparature pokazalo se i otkrilo da u čovečjem telu ima oko 250.000 proteina,ali pravo zaprepašćenje u naučnim krugovima nastalo je kada se otkrilo da u čovečjem telu zapravo postoji “samo“ oko 30.000 gena. Kako sad to,..mislilo se jedan gen = jedna belančevina,a sada se takođe zna da postoji i više od 100.000 belančevina. Ali daljna istraživanje su još više šokirala, jer se utvrdilo da gen iz unutrašnje stanice uha može da kodira ne samo jednu, već 576 belančevina. Da, utvrdilo se da većina gena kodira samo jednu belančevinu, ali se takođe utvrdilo i otkrilo da 4096 gena u čovečjem telu kodira i proizvodi više od jedne belančevine.Rekorder po broju proizvodnji proteina je gen vinske mušice,koji može proizvesti i kodirati više od 38.000 različitih proteinskih molekula. Sve ovo je veoma značajno, jer je centralna dogma genetskog inženjeringa smatrala da jedan gen proizvodi samo jedan protein, i s toga se smatralo da se promenom jednog gena može promeniti svojstvo samo jedne belančevine

I šta sad, naučnici su mislili da se određene bolesti mogu suzbiti tako da će se promenom jednog gena promeniti samo jedan ciljani molekulski protein čiji poremećaj izaziva tu bolest, ali?? Ne smemo ni da pomislimo kakvi se sve užasi mogu desiti čoveku ako se bolesti počnu lečiti genetskim inženjeringom!

Profesor doktor Marijan Jošt raskrinkava nam jedan mit, mit o “pobedi genetike nad prirodom“ , jer se svojevremeno u medijima bučno i pompezno trvdilo da je ovca Doli klon, veran svojoj majci.Međutim, nije tako, ona nije bila klon. Kada je genetskim inženjeringom klonirana ovca Doli ona nije bila identična svojoj majci Ali je zato majka priroda sve “zacrtala“, govori profesor Jošt, jer kada sa klonira u prirodi, i kada se recimo grana Vrbe uzme i posadi na nekom mestu, izrast će potpuno identična Vrba verna svojoj majci.

Naravno, svim ovim što je napisano ne želimo da plašimo nikog ,već da se ljudi trgnu već jednom i uozbilje, da počnu da razmišljaju svojom glavom, a ne da budu “ovce ”. Dok čovek prvo ne spozna sebe, ko je, šta je, zašto živi, kuda ide, civilizacija će samo “lutati u mraku“ i posrtati, zar nam sadašnji trenutak života na Planeti to ne govori?

Hajde da se na kraju malo i našalimo, ali opet , ko zna, možda to i nije šala , možda je celoj garnituri ovdašnjih političara, kada su išli kod Amera na brifinge i sastanke gde im je pričano kako i šta da rade u Srbiji, stavljan u hranu na tim ručkovima i zakuskama neki genetski modifikovan proizvod, jer kad god donesu neku glupu nestručnu odluku ili zakon koji se kosi sa zdravim razumom i pameću, oni po pravilu kažu ‘argumentujući“: “tako se radi na Zapadu“.