DOKLE VIŠE TE OBMANE I LAŽI

Po obimu i intenzitetu obmana građana od strane vlasti i “demokratski” izabranih predstavnika naroda, Srbija je već debelo ušla ne samo u Evropsku uniju nego i u medjunarodnu zajednicu u celini. Skoro ništa što saopštavaju vlasti ili izjavljuju ministri ne može se smatrati istinom. Koristeći monopol nad skoro svim vodećim medijima u Srbiji vlasti svakodnevno obmanjuju gradjane i nude im priče o stvarima koje ne postoje i dogadjajima koji se nikada nisu dogodili. I to sve o trošku onih koje obmanjuju. Tako su od Srbije stvorili jedno nadrealno društvo.

U pokušaju pravljenja evidencije obmana javnosti shvatili smo da je tako nešto nemoguće napraviti jer tu nema kraja. Toga je toliko da takav posao postaje besmislen. Zato ćemo navesti samo nekoliko primera i to bez favorizovanja jer je teško reći ko je šampion obmana. U Srbiji je tu izuzetno velika konkurencija.

Da počnemo od deklaracije o Srebrenici. Čija je to uopšte ideja i ko je pisao tekst Deklaracije koja se, prema izjavama zvaničnika, nije mogla menjati niti dopisivati? Predsednik Boris Tadić je govorio kako je to “izvorna ideja Srbije” i “želja gradjana”. Ali, kao i uvek, u “laži su kratke noge” pa je “izaslanik Evropskog parlamenta” Jelko Kacin otkrio istinu. Kacin je javno izjavio da “smo mi” pisali Deklaraciju i da je to “naša ideja”. Znači, ideja Evropske unije. Suština teksta Deklaracije je danima prikrivana tvrdnjama kako u njemu nema reči “genocid” i time je, navodno, zadovoljena želja Srbije. To je, na žalost, laž. Evropske birokrate su pronašle formulu da se Deklaracija poziva na raniju presudu Medjunarodnog suda pravde koji, iako o tome nije raspravljao, tvrdi da je u Srebrenici bio genocid. Drugim rečima, Srbija je prihvatila tu propagandnu formulu. Zatim, u Deklaraciji se kaže da se Srbija “izvinjava za zločine”. Ako se neko izvinjava za nešto znači da je i kriv za to. Izvinjenje je priznanje krivice. A Srbija nije odgovorna a niti kriva za ono što se desilo u Srebrenici.

Prodaja Telekoma. Smešna su i žalosna objašnjenja koje za prodaju Telekoma nude lideri Srbije. Tako predsednik Tadić kaže da se Telekom mora prodati kako bi se razvijao internet a premijer Cvetković tvrdi da je to zbog toga što je “ekonomska nauka potvrdila da je privatno vlasništvo efikasnije od državnog”. Pa kada je tako zašto je onda Vlada Srbije privatnu kompaniju Mobtel prodala Telenoru, koji je u vlasništvu države Norveške. Ili, kako je moguće da je najjača evropska privreda u većinskom vlasništvu države. Nešto više od 62 odsto privrede Nemačke je u državnom vlasništvu, a u Francuskoj i Italiji oko 50 odsto.

Prodaja JAT-a Premijer Mirko Cvetković je odlučno najavio prodaju JAT-a i to po jednom modelu koji je veoma štetan po Srbiju. A to je model po kome država Srbija, znači njeni gradjani, preuzimaju sve obaveze JAT-a a eventualni kupac dobije novu kompaniju sa svim potencijalom JAT-a ali bez ikakvih obaveza. Znači, gradjanima Srbije dugovi a novom vlasniku poklon bez obaveza.

Prvaci po putovanjima po svetu a i po obmanama javnosti među političarima Srbije su ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i predsednik Boris Tadić. Nakon njihovih putovanja na vestima su samo njihove opšte izjave o “saglasnosti o potrebi evroatlantskih integracija Srbije”, “podrška evrointegracijama Srbije” , “Srbija je ključna zemlja i garant stabilnosti u regionu”. To već deluje ponižavajuće, oni uveke govore o tome a integracija nema i javnost Srbije ne zna o čemu su Jeremić i Tadić razgovarali i što je još važnije koje to oni obaveze preuzimaju po svetu u ime građana Srbije.

U obmanama sigurno je jedan od vodećih ljudi ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Posle obmana sa besplatnim akcijama koje će vredeti 1.000 evra u Dinkićevoj seriji je saga o Fiatu.Od neverovatnih priča o novoj Fiatovoj fabrici u Kragujevcu za sada, i u dogledno vreme, nema ništa a krivac je, prema Dinkiću, svetska finansijska kriza. Dobili smo sklapanje Punta i to se radi uz subvencionisanje države Srbije u prevodu još jedna pljačka građana, Punto se već od ranije sklapa ili kako se to zvanično kaže proizvodi u Kragujevcu.

Najozbiljnija konkurencija Dinkiću u tom sramnom takmičenju su i potpredsednik vlade (ne zna se čega) Božidar Đelić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Đelić je pre podne ministar evropske integracije, u podne ministar za nauku a posle podne izdaje nove (evropske) pasoše Srbije. Izmedju tih obaveza najomiljenija mu je tema predvidjanje kada će Srbija postati članica Evropske unije. Poslednje njegovo predvidjanje je da će to biti 2014. godine, naravno, ako Srbija ispuni uslove. Daleko su, međutim, ozbiljnije obmane Radovana Jelašića Najveća Jelašićeva obmana je devizni kurs dinara. O tome zašto se kurs menja guverner svakog dana daje različita objašnjenja od kojih ni jedno nije tačno. Uz to, u Srbiji je najveća tajna gde su devizne rezerve Srbije i koliko vrede. To znaju samo guverner Narodne banke i njihovi prijatelji.

I tako redom, bez kraja. Na žalost, sve to nisu samo obmane nego i direktne pljačke koje plaćaju i tek će plaćati građani Srbije. Ali, to za javnost Srbije izgleda da nije tema.