EKONOMSKI KOLAPS I PREDLOG REŠENJA IZLASKA IZ KRIZE

Srpskoj privredi, razorenoj ratovima i sankcijama, nametnut je model "ekonomskih reformi” po meri MMF-a i Svetske Banke. Ekonomska politika prethodnih godina sastojala se iz prepoznatljivih dogmi na kojima su insistirali neoliberali u svim društvima u tranziciji. To je pre svega preterano restriktivna monetarna politika, prebrza liberalizacija uvoza i haotična privatizacija preduzeća u društvenom sektoru.Verno smo sledili sve što su od nas tražili Evropska unija i Medjunarodni monetarni fond Otvorili smo tržište za zapadne investitore i prodavali svoje banke velikim evropskim konglomeratima i time urušili svoje, domaće finansijske institucije i privredne sisteme učinili ranjivim i zavisnim od zapadnih trendova.

Prihvatili smo model održavanja privrednog rasta na masovnim dugovima i prilivu novca iz inostranstva. Tim modelom smo, u osnovi, opljačkani jer su strane banke kroz kredite izvlačile ogromne profite ostvarene u Srbiji a nama su ostajali samo sve veći i veći dugovi

Tim kreditima je finansiran uvoz robe široke potrošnje što je u Srbiji dovelo do raspada domaće privrede.Zapravo najveći uzrok krize u Srbiji je upravo politika MMF-a, kada misija MMF-a dođe u neku zemlju i zahteva ukidanje društvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, to nije ništa drugo nego kolonizacija. Mi smo nažalost postali zapadna kolonija jer imamo samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF,nemamo finansijke institucije ,svetska trgovinska organizacije WTO je naredila slobodnu trgovinu. ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, što je takođe maslo MMF-ovog programa.


Srbija je bogata zemlja i jedini način izlaska iz krize je novi ekonomski model oslonjen pre svega na domaće potencijale. Osnovni uslov je da tim domaćim potencijalima raspolažu domaće a ne strane banke. Najbolje rešenje bilo bi da se za početak formira jedna državna razvojna banka koja bi usmeravala potencijal Srbije u domaći privredni oporavak i to na realnim osnovama, onima kojima odgovaraju realnostima privrednog ambijenta Srbije. Prva hitna mera trebalo bi da bude preispitivanje dosadašnje privatizacije, poništavanje onih koje su bile ne samo nelegitimne nego i nelegalne, te donošenje zakona o zabrani rasprodaje preostalih domaćih preduzeća, prirodnih bogatstva, infrastrukturnih sistema i javnih službi. Njihova dalja rasprodaja eliminisala bi svaku mogućnost sprovođenja bilo kakve strategije društvenog razvoja usmerene na zadovoljavanje potreba ogromne većine stanovništva, umesto na privatne ekstraprofitere.Treba povećati minimalne najamnine i penzije i time povećati masovnu platežno sposobnu potražnju za proizvode domaće industrije i poljoprivrede, uvesti progresivno oporezivanje najbogatijih, obavezu stranih kompanija da deo profita reinvestiraju u Srbiji, Treba proglasiti moratorijum na otplatu duga i preusmeriti pozajmljena sredstva u proizvodnju ,pre svega u poljoprivredu i energetiku Treba obnaviti tužbu protiv NATO-a i zahtev za odštetom zbog počinjenog zločina protiv mira i genocidnog razaranja radioaktvnim projektilima, čije su samo direktne materijalne štete po konzervativnim procenama iznosile 30 milijardi dolara.Smanjenju deficita platnog bilansa doprinelo bi i oporezivanje uvoza i podsticanje izvoza od dobijenih sredstava, umesto do nedavno jednostranog sprovođenja sporazuma o slobodnoj trgovini na štetu domaće industrije. Bez toga, teško da će privredni oporavak postati realnost