PRODAJA TELEKOMA

Smešna su i žalosna objašnjenja koje za prodaju Telekoma nude lideri Srbije. Tako predsednik Tadić kaže da se Telekom mora prodati kako bi se razvijao internet a premijer Cvetković tvrdi da je to zbog toga što je “ekonomska nauka potvrdila da je privatno vlasništvo efikasnije od državnog”. Pa kada je tako zašto je onda Vlada Srbije privatnu kompaniju Mobtel prodala Telenoru, koji je u vlasništvu države Norveške. Ili, kako je moguće da je najjača evropska privreda u većinskom vlasništvu države. Nešto više od 62 odsto privrede Nemačke je u državnom vlasništvu, a u Francuskoj i Italiji oko 50 odsto.

U spremnost vlasti u Srbiji da ispuni želje drugih, čak i njenih neprijatelja, ne treba sumnjati a o tome svedoči i prodaja Telekoma. Da li postoji na svetu država koja prodaje “zlatnu koku”? Telekom je jedina kompanija u Srbiji koju “evropski reformisti” do sada nisu uspeli da unište i to je najprofitabilnije preduzeće u svojini države, znači gradjana Srbije. I sada, neko iz inostranstva je rekao da to u ime reformi mora da se proda jer toliki profit ne može da ostane u Srbiji, mora da se preda u ruke nekom drugom. I to na najgori način. Deo će ostati u državnom vlasništvu, i to manjinski deo, kako bi strani partner mogao nesmetano da izvlači svoju projektovanu zaradu a država je tu sa svojim delom da garantuje da će posao ići normalno. Naravno, i to se radi pod izgovorom evropskih integracija i saradnje sa Medjunarodnim monetarnim fondom. Moglo bi se desiti i da su neophodni krediti Srbiji vezani za to pa će ti strani krediti biti finansirani od profita Telekoma a vraćaće ih gradjani kojima je prethodno taj isti kreditor uzeo novac koji je njima pripadao. I zaista, to je suština evropskih integracija – pljačka država “nove demokratije” i preuzimanje svega što vredi u njima, što su njihovi gradjani decenijama stvarali.