EKONOMSKI KOLAPS I PREDLOG REŠENJA IZLASKA IZ KRIZE

Srpskoj privredi, razorenoj ratovima i sankcijama, nametnut je model "ekonomskih reformi” po meri MMF-a i Svetske Banke. Ekonomska politika prethodnih godina sastojala se iz prepoznatljivih dogmi na kojima su insistirali neoliberali u svim društvima u tranziciji. To je pre svega preterano restriktivna monetarna politika, prebrza liberalizacija uvoza i haotična privatizacija preduzeća u društvenom sektoru.Verno smo sledili sve što su od nas tražili Evropska unija i Medjunarodni monetarni fond Otvorili smo tržište za zapadne investitore i prodavali svoje banke velikim evropskim konglomeratima i time urušili svoje, domaće finansijske institucije i privredne sisteme učinili ranjivim i zavisnim od zapadnih trendova.

Prihvatili smo model održavanja privrednog rasta na masovnim dugovima i prilivu novca iz inostranstva. Tim modelom smo, u osnovi, opljačkani jer su strane banke kroz kredite izvlačile ogromne profite ostvarene u Srbiji a nama su ostajali samo sve veći i veći dugovi

Tim kreditima je finansiran uvoz robe široke potrošnje što je u Srbiji dovelo do raspada domaće privrede.Zapravo najveći uzrok krize u Srbiji je upravo politika MMF-a, kada misija MMF-a dođe u neku zemlju i zahteva ukidanje društvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, to nije ništa drugo nego kolonizacija. Mi smo nažalost postali zapadna kolonija jer imamo samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF,nemamo finansijke institucije ,svetska trgovinska organizacije WTO je naredila slobodnu trgovinu. ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, što je takođe maslo MMF-ovog programa.


Srbija je bogata zemlja i jedini način izlaska iz krize je novi ekonomski model oslonjen pre svega na domaće potencijale. Osnovni uslov je da tim domaćim potencijalima raspolažu domaće a ne strane banke. Najbolje rešenje bilo bi da se za početak formira jedna državna razvojna banka koja bi usmeravala potencijal Srbije u domaći privredni oporavak i to na realnim osnovama, onima kojima odgovaraju realnostima privrednog ambijenta Srbije. Prva hitna mera trebalo bi da bude preispitivanje dosadašnje privatizacije, poništavanje onih koje su bile ne samo nelegitimne nego i nelegalne, te donošenje zakona o zabrani rasprodaje preostalih domaćih preduzeća, prirodnih bogatstva, infrastrukturnih sistema i javnih službi. Njihova dalja rasprodaja eliminisala bi svaku mogućnost sprovođenja bilo kakve strategije društvenog razvoja usmerene na zadovoljavanje potreba ogromne većine stanovništva, umesto na privatne ekstraprofitere.Treba povećati minimalne najamnine i penzije i time povećati masovnu platežno sposobnu potražnju za proizvode domaće industrije i poljoprivrede, uvesti progresivno oporezivanje najbogatijih, obavezu stranih kompanija da deo profita reinvestiraju u Srbiji, Treba proglasiti moratorijum na otplatu duga i preusmeriti pozajmljena sredstva u proizvodnju ,pre svega u poljoprivredu i energetiku Treba obnaviti tužbu protiv NATO-a i zahtev za odštetom zbog počinjenog zločina protiv mira i genocidnog razaranja radioaktvnim projektilima, čije su samo direktne materijalne štete po konzervativnim procenama iznosile 30 milijardi dolara.Smanjenju deficita platnog bilansa doprinelo bi i oporezivanje uvoza i podsticanje izvoza od dobijenih sredstava, umesto do nedavno jednostranog sprovođenja sporazuma o slobodnoj trgovini na štetu domaće industrije. Bez toga, teško da će privredni oporavak postati realnost

MANIPULACIJA VREDNOSTIMA

Tradicija života srpskog naroda nije od juče predmet spora ,on u svojoj biti od početka nosi čudesan spoj nezavisnosti duha, čovečanske opredeljenosti, otvorenog susreta sa drugim i drugačijim,vrhunske tolerancije. Takav spoj ne može biti simpatičan nijednoj ideologiji koja svoje loše namere obavija u šarene laže i paralaže civilizacijskog prosperiteta.

Na sceni je dijabolizacija Srbije i veoma opasna manipulacija, manipulacija ide toliko daleko da je njihova osnovna teza da zbog vezanosti za tradiciju, patriotizam a samim tim za potpuno nazadnjaštvo, zaostalost i nemodernost svake vrste, srpski narod nikako ne može da se dokopa Evrope i njenih vrednosti. Iz toga,kažu oni,proističe duh velikosrpskog nacionalizma koji ne može da izađe iz tamnog i mraćnog vremena prošlosti. Paradoks je, međutim, u tome što to tvrde oni koji robuju mentalitetu provincijske patnje za nedosegnutom Evropom. To je taj neprestani kompleks trke za dostizanjem evropskog nivoa vrednosti, slepog kopiranja svega tuđeg i potpunog odsustva kritičnosti i orginalnosti. Najpre, treba naglasiti da je u našem društvu zacarilo veoma površno i gotovansko razumevanje (tačnije, usvajanje) nekih ključnih pojmova. Dakle, treba razumeti da: NACIONALIZAM NIJE ISTO ŠTO I ŠOVINIZAM. NACIONALIZAM podrazumeva izrazitu ljubav prema svojoj naciji, a ŠOVINIZAM idolatriju sopstvene nacije i mržnju prema drugim nacijama. Za rešenje i razumevanje ovog problema značajno je više vekovno iskustvo i mudrost Srpske Pravoslavne Crkve, koja zastupa hristološki stav i antropologiju po kojoj treba "voleti bližnje (sve druge sa kojima smo u kontaktu, blizini) kao sebe samog".To znači da treba biti i ostvarivati se kao ličnost u ljubavnoj zajednici sa drugima i drugačijima od sebe bez ikakvih predrasuda, slobodno od njih, ma kakve bile (rasne, nacionalne, verske, klasne, socijalne, političke,...), ali u isto vreme i biti autentičan i originalan, imati sopstveni identitet.

Ako pogledate trenutni trend u Srbiji, videćete da je on takav da se ljudi nepromišljeno i ostrašćeno gade svega što je srpsko, nacionalno, svoje, i da je odricanje od sopstvenog identiteta nešto "krajnje poželjno i napredno", dok se na drugoj strani žigoše kao "konzervativno" i "nazadno" sve ono što nije kao ovo prethodno. Kad se malo bolje pogleda, već je i taj stav o nekritičkom usvajanju tuđeg postao konzervativan.
Sve u svemu, jedna obična isključivost i prazna sujeta, u kojoj se oni koji se gnušaju "nacionalnog" (a u stvari misle na "šovinističko", mada iz sopstvene površnosti trpaju to u isti koš sa "nacionalnim" i "patriotskim") ponašaju zapravo isto kao i šovinisti, samo u suprotnom smeru. U tome se sastoji sva tragedija našeg naprednjaštva u Srbiji 21. veka, što nismo kao narod istinski naučili lekciju. Treba pogledati pažljivo da je kod svih razvijenih i jakih država veoma snažno zastupljen nacionalizam, i da sve do jedne imaju nacionalni program i strategiju. A ponekad i taj njihov nacionalizam prelazi u pravi šovinizam. Ovo je u vezi našeg ugledanja na razvijene zemlje EU i manipulisanje neupućenim narodnim masama onih koji svoje svakojake ideje proturaju uz etiketu da je "tako u EU i da ako tako i mi ne činimo da smo propali".

UTICAJ BOMBARDOVANJA NA EKOLOGIJU

Svi državni resursi se moraju usmeriti na ispitivanju štetnosti od nuklearno bioloških i hemiskih uticaja bombardovanja na zagađivanju životne sredine u Srbiji.
Svi smo svesni rapidnog povećanja određenih bolesti u Srbiji koji mogu biti posledica upravo bombardovanja, aktuelni ministar se angažuje u sekundarnom delu zaštite zivotne sredine a o primarnom i prioritetnom ne radi ništa. Verovatno da ne uvrede svoje prijatelje koji su nas zatrovali.

Na SR Jugoslaviju bačeno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali “sejanje” “samo” 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.U posledice bombardovanja. ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Opasni piralen iz trafo-stanica, živa, raznovrsni dioksini, sagoreli kerozin, haloni - sve su to posredne posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po čoveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.Do istine, one potpune, teško je doći bez pouzdanih podataka o dejstvima ,tačnom broju preleta, vrsti sredstava korišćenih za zaštitu letilica ili borbenih sredstva.Na našoj strani o činjenicama vezanim za bombardovanje mogu govoriti samo pripadnici kvalifikovane javnosti u koje spadaju vojni stručnjaci, rukovodstva firmi po kojima je dejstvovala NATO alijansa, lokalne zajednice na čijem terenu se dejstvovalo, medicinski i ekološki stručnjaci, naučni radnici u poljoprivrednim, vodoprivrednim, nuklearnim, hemijskim, tehnološkim i drugim institutima, nevladine ekološke organizacije i pojedinci stručno osposobljeni za ekološke probleme.Od svih pobrojanih pripadnika kvalifikovane javnosti samo se mali broj uključio u priču o ekološkoj zagađenosti koju je prouzrokovalo bombardovanje 1999. Taj mali broj pripadnika javnosti bio je 1999. uključen u Komisiju za procenu štete u životnoj sredini koju je formirala tadašnja savezna vlada.

Ova komisija je započela obiman i vrlo stručan rad, pretežno zasnovan na kvalitativnoj proceni štete. Međutim, posle prvih obimnijih i značajnijih rezultata, neko je iz političkih struktura naredio obustavu rada. Da je rad komisije bio nastavljen, mi bismo imali mnogo bolju pregovaračku poziciju kako o tužbama protiv zemalja koje su nas bombardovale, tako i o eventualnom obeštećenju građana i države. U vremenu kada je zaštita životne sredine postala ključni pojam u naučnim, društvenim i političkim opredeljenjima a najveći problem u ekonomskoj sferi, na primeru odnosa prema uranijumskom ratu najbolje se može dokazati da su faktori zdravlja i bolesti pre svega društveni, a onaj ko krije podatke o ugroženosti stanovništva saučesnik je u zločinu. Uranijum i dioksini učinili su da se bombardovanje SR Jugoslavije može proglasiti genocidnim činom.
NATO je upotrebio još mnogo zabranjenih sredstava kojima je zagađena životna sredina i ne sme da objavi prave podatke, jer bi to sigurno izazvalo gnušanje svetske javnosti, a građanima Srbije pokazalo da su trovani i ozračeni “humanitarnim oružjem” od strane sadašnjih “prijatelja” i “saveznika”. O ukupnom dejstvu NATO snaga na SR Jugoslaviju i posledicama koje su moguće najbolje govore podaci o količini ubojnih sredstava bačenih i ispaljenih na našu teritoriju. Na objekte na zemlji ispaljeno je 15.000 granata sa 22.000 tona eksploziva mada se nezvanično govori o mnogo većoj količini eksploziva

Cilj agresije NATO alijanse nije bio uperen protiv vojske i političkog vođstva , već je bio uperen protiv nedužnog stanovništva što potvrđuje izbor ciljeva za bombardovanje koji nanose maksimalnu štetu ekosistemu i zdravlju ljudi. Međutim, tu je i prebacivanje troškova za dekontaminaciju zagađenih površina na pleća bombardovanih ljudi što još više otežava borbu protiv posledica bombardovanja jer se Srbija danas nalazi u ekonomskim teškoćama koje ne predviđaju dovoljno sredstva za dekontaminaciju svih zagađenih prostora. Akcija države usmerena je samo ka dekontaminaciji terena ugroženog municijom sa OU, dok je dekontaminacija od otrovnih hemijskih jedinjenja ostavljena za neka “bolja vremena”.
Eventualna obnova i dekontaminacija trajaće decenijama uglavnom zbog enormnih troškova koji bi bili preveliki i za mnogo bogatije zemlje od Srbije

PRODAJA TELEKOMA

Smešna su i žalosna objašnjenja koje za prodaju Telekoma nude lideri Srbije. Tako predsednik Tadić kaže da se Telekom mora prodati kako bi se razvijao internet a premijer Cvetković tvrdi da je to zbog toga što je “ekonomska nauka potvrdila da je privatno vlasništvo efikasnije od državnog”. Pa kada je tako zašto je onda Vlada Srbije privatnu kompaniju Mobtel prodala Telenoru, koji je u vlasništvu države Norveške. Ili, kako je moguće da je najjača evropska privreda u većinskom vlasništvu države. Nešto više od 62 odsto privrede Nemačke je u državnom vlasništvu, a u Francuskoj i Italiji oko 50 odsto.

U spremnost vlasti u Srbiji da ispuni želje drugih, čak i njenih neprijatelja, ne treba sumnjati a o tome svedoči i prodaja Telekoma. Da li postoji na svetu država koja prodaje “zlatnu koku”? Telekom je jedina kompanija u Srbiji koju “evropski reformisti” do sada nisu uspeli da unište i to je najprofitabilnije preduzeće u svojini države, znači gradjana Srbije. I sada, neko iz inostranstva je rekao da to u ime reformi mora da se proda jer toliki profit ne može da ostane u Srbiji, mora da se preda u ruke nekom drugom. I to na najgori način. Deo će ostati u državnom vlasništvu, i to manjinski deo, kako bi strani partner mogao nesmetano da izvlači svoju projektovanu zaradu a država je tu sa svojim delom da garantuje da će posao ići normalno. Naravno, i to se radi pod izgovorom evropskih integracija i saradnje sa Medjunarodnim monetarnim fondom. Moglo bi se desiti i da su neophodni krediti Srbiji vezani za to pa će ti strani krediti biti finansirani od profita Telekoma a vraćaće ih gradjani kojima je prethodno taj isti kreditor uzeo novac koji je njima pripadao. I zaista, to je suština evropskih integracija – pljačka država “nove demokratije” i preuzimanje svega što vredi u njima, što su njihovi gradjani decenijama stvarali.

PROGLAS POKRETA SPASIMO SRBIJU GRAĐANIMA SRBIJE

Sestre i braćo ,svi građani Srbije, bez obzira na veru, naciju, politički i radni status...
Svi vi koji ste do sada varani, lagani, iskorišćeni za uskostranačke interese, svi vi koji ste uvređeni i povređeni od sadašnjih političara koji vas lažu i varaju 20 godina. UJEDINITE SE U ZAJEDNIČKOJ BORBI ZA SPAS SRBIJE. Neka je svima jasno da sadašnja politička elita Srbije neće , ne ume i ne želi nikakvu promenu u Srbiji.Da su želeli dobro Srbiji do sada bi ga ostvarili, dobro su učinili samo sebi i svojim partiskim članovima...
Ujedinimo se i vratimo Srbiji stari sjaj, vratimo joj tradicionalne vrednosti koje su krasili red, rad, poštenje,porodica. Ne dajmo da nam rasprodaju zemlju i da naša deca budu sluge belosvetskim moćnicima. Pomozite nam da pobedimo sodomu i gomoru i da Srbiji vratimo prave vrednosti